AikBank predstavila je rezultate svog prvog godišnjeg istraživanja AikBank Puls štednje, koje je pokazalo da građani Srbije na štednju gledaju kao na odvajanje novca sa strane, ali je posmatraju i dugoročnije, kao osnovu za samostalnije odlučivanje o budućnosti.

U prilog tome govori podatak da tri četvrtine svih ispitanika ima neki oblik štednje, bilo da je reč o formalnoj štednji u bankama ili o nekom drugom načinu čuvanja novca, a najveći broj ispitanika (60%) štedi tako što redovno, svakog meseca, odvaja manje iznose. Trećina štediša već na početku meseca odvoji novac za štednju, dok 23% ispitanika ide obrnutom logikom – na štednju stavlja iznos koji im preostane na kraju meseca. Najviše štediša je u starosnoj grupi 30 – 39 godina i najviše se štedi u Beogradu i Šumadiji, dok je odnos muškaraca i žena koji štede ujednačen i sa blagom prednošću u korist žena. Kada se posmatra dužina perioda u kome štede, 33% ispitanika štedi kraće od tri godine, a 30% ispitanika duže od 10 godina.

Najveći broj ispitanika (33%) odlučio je da počne da štedi u prethodne tri godine, a glavni razlozi za štednju su navika koja se stiče u porodici (45% ispitanika) i nesigurnost zbog spoljašnjih faktora, kao što su tržište rada ili inflacija (44%). Pored stvaranja osećaja sigurnosti kroz štednju, građani štede i za konkretne ciljeve. Najčešće pominjani razlozi su: kupovina stana i automobila među populacijom 18 – 29 godina, roditeljstvo za one 30 – 39 godina, i zdravstvena situacija kod ispitanika starijih od 65 godina.

AikBank Puls štednje je ispitivao i šta građani vide kao najsigurniji način za čuvanje i uvećavanje vrednosti novca. Na prvom mestu se našlo ulaganje u nekretnine (22%), a slede čuvanje novca kod kuće (21%) i štednja u banci (20%). Na pitanje šta im daje osećaj finansijske sigurnosti, svaki četvrti ispitanik je istakao predvidive mesečne troškove, a odmah zatim se na listi našla štednja (22%). Građani se u kreiranju sigurne budućnosti oslanjaju i na pozajmice, bilo od prijatelja (18%) ili u banci (10%), a 12% ispitanika je izjavilo da se sigurno oseća zbog dodatnih prihoda koje ostvaruju kroz dodatni posao ili iznajmljivanje nekretnina.

Zanimljivo je da je istraživanje pokazalo da je sigurnost čuvanja novca primarni razlog za štednju u banci, dok visina kamate dolazi nakon toga – 29, odnosno 22 posto. Ujedno, sigurnost je i najčešća asocijacija na štednju u banci što je izjavilo 38% ispitanika, za 17% njih je to poverenje, dok je po 10% ispitanika istaklo kontrolu nad finansijama, odnosno odricanje.

AikBank Puls štednje je ispitao i koji su to iznosi štednje sa kojima bi se građani osećali komforno i spremno za budućnost. Svaki četvrti ispitanik je označio iznos od preko 20.000 evra, dok je sličan procenat (23%) onih kojima je dovoljna ušteđevina između 5.000 i 10.000 evra

Šta kažu neštediše?

Jedna četvrtina ispitanika istraživanja AikBank Index štednje još uvek nije počela sa štednjom, a 71% njih kaže da bi osnovni motiv za početak štednje bili veća plata ili penzija. S druge strane, kao najveći izazov zbog koga još uvek nisu počeli da štede, većina (37% ispitanika) kaže da nemaju motivaciju da počnu sa štednjom, 33% smatra za sebe da nemaju disciplinu da ne diraju štednju, dok 18% kaže da nema novca za štednju. Za štednju u banci bi ih opredelila sigurnost novca (39% ispitanika), kao i fleksibilnost u pristupu novcu (20%).